Православци данас обележавају празник свете великомученице Марине, у народу познате као Огњена Марија. Иако овај празник у црквеном календару није обележен црвеним словом, народ а нарочито жене, ову светитељку народ изузетно поштују па се данас ништа не ради, ни у кући, ни у пољу, а каже се да на Огњену Марију „не ваља ни конац у иглу уденути”.
Света мученица Марина је родом је из Антиохије, крстила се у 12. години а рано је остала без мајке. Отац кад је сазнао да је хришћанка отерао од куће. На путу из Антиохије она је срела епарха Олимврија који је пошао да гони хришћане.
Пошто је одбила понуђени брак и због њене вере у Господа Исуса Христа, гневни епарх нареди да је изложе најгорим мукама. Марина је посечена је мачем у 16. години живота, у доба цара Диоклецијана.
Мошти ове светитељке налазиле су се у Цариграду до доласка крсташа, а данас почивају у манастиру Свете Марине у Албанији, на планини Лонга изнад Охридског језера а клањају им се и православни и муслимани. Њена десна рука чува се у светогорском манастиру Ватопеду.
Огњену Марију неке православне породице обележавају као крсну славу.
Према народном веровању, Света Марина пали и кажњава огњем и, као Свети Илија који кажњава громом, она спада у „огњевите” свеце.
Обичај је да се на овај празник, када због велике врућине „гори небо и земља”, не раде никакви послови.
У народном предању чувају се примери о ватри или громовима који су у вреле празничне дане спалили жито, сено и домове људи који су се огрешили радећи на празник Огњене Марије.
Према народном веровању, Огњена Марија пали и кажњава огњем, а грмљавина на овај дан тумачи се као „лош знак” и означава тешку и сушну годину.
Верује се да девојке на овај дан треба да поклоне огледалце младићу који им се свиђа и да ће тај заувек у њих гледати као „у свој одраз у огледалу”.
Волим да знам 